Drinska regata
Drinska regata je najstarija i najmasovnija manifestacija na reci Drini koja se već četvrt veka organizuje u Bajinoj Bašti. Prva Drinska regata je održana jula 1994. godine i od tada se svake treće sedmice u julu odvija ova manifestacija. Jedinstveni karneval na vodi, osmišljen je kao sećanje na čuvene drinske splavare i predstavlja jednu od najvećih turističkih manifestacija u Srbiji i najveći događaj na vodi u ovom delu Evrope – Drinska regata Bajina Bašta od Perućca do Rogačice.
U nepreglednoj koloni raznih plovila svih oblika i dimenzija, svake godine Drinom jezdi i desetak drvenih splavova izrađenih po zanatu hrabrih drinskih splavara koji su plovili na deblima posečenim u šumovitoj Tari. Više čamaca s trubačima tradicionalno prati nekoliko kilometara dugačku povorku regate i daje joj ritam.
U 2016. godini Drinska regata je nagrađena sa dva najznačajnija priznanja u turizmu u Srbiji tako da je i zvanično krunisana kao najbolja srpska turistička manifestacija. Od strane Turističke organizacije Srbije Drinskoj regati je na Svetski dan turizma dodeljen „Turistički cvet 2016“ za najbolju turističku manifestaciju u Srbiji a od strane Privredne komore Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nagrada „Najbolje iz Srbije 2016“ za najbolju turističku manifestaciju u funkciji promocije Srbije. Ova nagrada je posebno značajna jer su kao kriterijumi za ocenu bili i objektivni parametri kao što je broj posetilaca, tradicija i dobra organizacija ali i ocene eminentnog stručnog žirija i ono što je posebno važno glasanje posetilaca manifestacije.
Jezero Perućac
Perućačko jezero jedno je od najvećih veštačkih jezera u Srbiji, a nastalo je pregrađivanjem reke Drine kako bi se napravila hidroelektrana. Jezero Peručac je akumulaciono jezero koje se vodom napaja iz reke Drine, njegova površina iznosi 12,4 km², a najveća dubina je 60 metara. Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu reke Drine, a najduži, odnosno kanjonski deo jezera okružuje izrazito strma obala oivičena strmim kamenim liticama i kamenim blokovima koji vertikalno poniru u vodu. Zbog strmine obale, dubina jezera na samo par metara od same obale dostiže prosečnu dubinu od 3 do 8 metara. Sredina jezera predstavlja granicu između Republike Srpske, BiH i Republike Srbije.
Jezero se nalazi u prirodnom zavoju kanjona reke Drine između Bajine Bašte i Višegrada, i obavija planinu Taru na kojoj se nalazi Nacionalni park Tara. Jezero je pogodno za ribolov i kupanje.
Plaža u Perućcu ima pontone sa bazenima za decu. Bovama je ograđen prostor za kupanje, stalno su prisutni spasioci na obali i spasilački čamac na vodi. Tu su i tuševi, tobogani, skakaonice, mogućnost iznajmljivanja pedalina, čamaca, predivan restoran. Veliko uživanje pruža vožnja brodom po jezeru.
Veliki broj tura krstarenja Drinom počinje upravo na jezeru.
Krstarenje kanjonom reke Drine
U orgaizaciji nekoliko turističkih agencija u toku letnjih meseci je moguće organizvati krstarenje kanjonom Drine, izlet koji započinje na Zlatiboru, obuhvata posetu Mitrovcu i tepih livadi na Tari, putovanje do jezera Perućac i ukrcavanje na turistički brod. Samo krstarenje kanjonom traje oko 2 sata, a izlet takođe obuhvata i obilazak reke Vrelo, kućice na Drini i manastira Rača.
Višegrad – Andrićgrad
Višegrad se nalazi na krajnjem istoku Republike Srpske, 16 km od granice prema Srbiji. Nedavnom obnovom turističke pruge, kao i izgradnjom kompleksa Andrićgrad, Višegrad postaje primamljiva turistička destinacija. Na putu do Višegrada nalazi se i najstariji pravoslavni manastir u Bosni i Hercegovini, manastir Dobrun iz XIV veka.
Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. To je ustvari vizija kako je Višegrad mogao izgledati da ga nisu zaobišli renesansa i ostali istorijski periodi. Čuvena na Drini ćuprija u Višegradu, zadužbina je velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića. Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine.
Iako se Andrićgrad najčešće posećuje individualno, u okviru organizovane posete sa Zlatibora moguće je posetiti manastir Uspenija Presvete Bogorodice u Dobrunu, spomen učionicu Iva Andrića i Ćupriju na Drini, a sve uz zanimljivo pripovedanje vodiča.
Veslanje na dasci (SUP) i kajak
Veslanjem na dasci (stand up paddle – SUP) i putem kajak avanture možete otkriti skrivene obale Drine i njenih jezera, možete da istražite rečne plaže, rukavce, pećine i okolni divlji svet.
Kajak i SUP su prilagođeni svakodnevoj upotrebi – za dnevne izlete, ribolov, fotografisanje, za obilazak mirnih ili umereno divljih voda. Mogu ga koristiti i oni koji nemaju prethodnog iskustva sa ovim plovilima.
Za organizovane kajak i stend ap pedl ture sa vodičima u Srbiji obezbeđena je neophodna oprema: kajaci, vesla, prsluci za spasavanje, vodootporne vreće. U ovim aktivnostima mogu učestvovati svi bez obzira na prethodno iskustvo u kajak sportu i uživati u čarima vodenog sveta.
Lokacije na kojima se organizuju kajak i stend ap pedl ture u Bajinoj Bašti su reka Drina, jezero Perućac i jezero Zaovine.
Zbog plavičasto-zelene boje Drine, njenih brojnih brzaka i mirnih virova, kajaking na reci Drini možemo izdvojiti kao potpuno jedinstven doživljaj.
Ribolov i sportski ribolov
Reka Drina jedinstvena je po mnogo čemu. Najviše po tome što je najlepša i najčistija planinska reka na Balkanu sa brojnim populacijama plemenitih vrsta riba.
Drina nastaje od ušća reke Tare u Pivu i prati severni tok 346 km do ulaska u Savu. Sliv Drine, koji zauzima 19.570 kvadratnih kilometara, ima značajan hidroelektrični potencijal. Drina i njene pritoke nadaleko su poznate po slatkovodnom ribolovu, te predstavljaju jednu od željenijih destinacija svih pasioniranih ribolovaca.
U reci Drini nalazi se nešto više od 30 vrsta riba iz 14 porodica riba, a najpoznatija je mladica, koju još nazivaju i “kraljicom Drine”.
Na području Bajine Bašte uhvaćeni su najveći primjerci u Evropi sa preko 30 kg.
Pored mladice, veoma je atraktivan i lov lipljana. Pored njih, ribolovci mogu upecati i soma, smuđa, šarana, pastrmku, mrenu, skobalja, ali i mnoge druge ribe kojima pogoduje ovakva voda.
Drina sa veštačkim jezerima Perućac i Zaovine pruža povoljne uslove za ribolovni turizam. Bistri i čist vodeni tok bogat je raznovrsnom rečnom ribom.
Prema kvalitetu vode, a pre svega količini kiseonika i količini potrebne hrane, različite riblje vrste naseljavaju različite delove reke.
U toku letnjih meseci posebnu atrakciju za sportske ribolovce predstavlja lov krupnih riba na plovak, a najviše skobalja.
Pored autohtonih vrsta u reci Drini se mogu naći i one iz drugih krajeva sveta, poput kalifornijske pastrmke, sunčanice i srebrnog karaša.
Međutim, ono što je bitno da svi ljubitelji ribolova upamte – Kao prirodne retkosti ove riblje vrste (mladica, potočna pastrmka, lipljen) zaštićene su zakonom pa je njihov lov, ugrožavanje i uznemiravanje strogo zabranjeno.